Burrraaa.... frrrrrrrrrrr

              Bura je noćas progalopirala kroz Cistu razbacujuči livo i desno sve što joj se našlo na pravcu. Lako se može trasirati put kojim je prošla. Zrakon je letilo suvo lišće, zemlja, daske, kante, granje i cipanice... Nečija maslina se zakačila na plug. Neki kontejneri su prominili adresu i kućni broj i po njih  je tribalo potegnit i do susidnih komšiluka. Naš je dobija samo udarac u bok. Sutra ćemo ga zakačit na frezu i vratiti na početni položaj. U Kegljima je izrešetala krovove i kupe. A ovoj mački se živo frkče za sve to. Bura je još ljuljala dok san je slikala pa joj je dio osta u drugom kadru.

Ovako ili onako, idemo dalje!

                 2012. polako stari, a s vrimenom će i sve brže. Pridružujem se globalnom stavu da ćemo u ovoj godini biti bolji prema sebi, obitelji, susidima, prijateljima i poznanicima, dici i kolegama na poslu, poštaru, kruvaru i ostalim uslužnim radnicima, znanima i neznanima... Popis je prilično dug pa su i veće šanse da se što više toga ispuni. Negdje na sredini popisa su poslovi koje triba završiti, kao i oni koje planiram započeti. Kako oni koji se moraju, tako i oni kreativni. I svi su mi jednako važni. Dok se sve to ne počne ostvarivati, poslužit će i stari popis. S početkom nove godine i nakon neodoljivih kolača, saznala san i nešto novo o hrani. Već san otprije znala da nan smeđin cukrom mažu oči, ali ne i to da cukar uzima ogromne količine vitamina i minerala iz organizma da bi se razgradija. Znači li to da ono što izađe nekad ima veću nutricionstičku vrijednost od onoga što uđe u usta?  Falabogu da postoji alternativa!