Sretan Uskrs!

Sirnice za 5

              Prvi put napraviti sirnicu, a onda i svake sljedeće godine bija je izazov i izraz poštovanja mojoj babi koja je cilog života u Uskrsno vrime pravila sirnice za sve svoje  potomke i unuke. Ne sičan se da je iko ikad pita za recept, a teško da bi ih ugodija ka i ona. Sve je bilo od oka, svega po teke i svega taman koliko triba. A miris sirnica je definitivno bilo ono što san volila da nas prati za Uskrs. Do prije par godina san, osin sirnica, pravila i garitule. To su pletenice s upletenim jajem na jednoj strani. S vrimenon su dica skužila da je garitula posebna samo po svom obliku, a po okusu je ista ka i sirnica. Sadržaj je posta važniji od forme, a garitulu smo pohranili  u memoriju. Isto je bilo i sa stavljanjen cukra na sirnicu. Kvadrele cukra bi se tukle baton dok se ne bi razbile u manje komadiće. Sirnica se mazala jajon i posipala tin komadićima cukra prije nego se stavi peć. Ko je bija brži poskida bi i počuča cukar sa vrha ispečene sirnice, a ostali bi se osjećali zakinuti i privareni. Pa da bi nekako izjednačila šanse i izbalansirala okus sirnice sa svih strana, sada je posipan običnim sitnin cukrom. Sutra ujutro je blagoslov. Danas je post i većina nas će dočekati ponoć s očima na sirnicama. Ove su sa koricon komiških limuna.