Kerefeke i finece

      Kod ovog projekta izrade borše (čuj: projekta!) dvojba je bila posložiti kvadratiće vodoravno ili postaviti ih dijagonalno. Raditi po uobičajenoj šabloni i zadržati strogoću u simetriji ili malo razigrati formu postavljajući pačvorke dijagonalno. Prvi način je brži i lakši. Drugi je bio veći izazov zbog poklapanja rubova i izravnavanje bridova jer s gornje strane ostaju trokutasti  vrhovi pačvoraka. Mogla sam pokušati pokriti te rogove kukičajući rub uokolo kombincijom visokih i niskih štapića i to bi bilo jednostavno rješenje. Ali onda bi cijela kompozicija izgubila zamišljenu formu i sve što radim išlo bi mi na živce. Najprihvatljivije je bilo da praznine popunim trokutima. Međutim, šeme nema ni na intrernetu ni u knjigici nego ju je tribalo izvući iz glave. E pa iz petog puta mi je uspilo napraviti trokut sa rubom i brojem očica koje odgovaraju stranicama pačvorka. Dalje je sve ide ko podmazano. Osim toga, 'ladi živce i bistri misli.

Stigle su skrinje

              Nova mlada stiže u Čelane. Popodne na dan uoči vinčanja mladoženjina rodbina ide po mladinu dotu. Nekad se dota spremala u posebnim sanducima, skrinjama i dovozila zaprežnim kolima. U skrinjama su bile stvari i odjeća za intimnu upotrebu, npr. bjankarija, nakit, uspomene iz rodne kuće, i kao takvi trebali su ostati sakrivena od pogleda. Ono što je bilo za javnost jesu torbice, sukanci, deke, lancuni i s tim su se kitila kola, a kasnije i kamioni kad su kola otišla u povijest. S vremenom su zaprežne konje zaminili limeni konji, ali sam čin i naziv ostao je isti.

Dan župe sv. Jakova u Cisti Velikoj

            Danas, zapravo već jučer, je bio blagdan sv. Jakova, zaštitnika župe Cista Velika. Svatko želi na današnji dan biti u Cisti i u procesiji bez obzira na to koliko ga kilometara dijeli od rodnog praga. Jutros u deset i po bila je svečana misa i procesija oko crkve i groblja koju je predvodio mr. don. Josip Periš. Popodne se održao tradicionalni dernek i završnica malonogometnog turnira „Mate Vučak Čigra“. 

U finalu su se poigrale ekipe Patak d.o.o. iz Ciste Provo i D.C. Jaguar iz Imotskog  Konačni rezultat je bija 2:0 za  Patak d.o.o. Nakon neizostavne bengalijade nogometno navijanje je vjerovatno zamijenila glasna podrška Jeleni Rozgi jer je njen koncert upravo u tijeku. Kako nisam baš neki fan takve muzike, zadržala san se na drugoj lokaciji. A 'ko voli, nek' izvoli. Glavno da sve završi dobrim provodom. 

Nakon akcije, kreacija!

            Granny Squares. Bakini kvadratići. Osobina ovh pačvorka je da se ne kukičaju u redovima nego od sredine ukrug prema vani. Imaju poseban šarm i neograničene mogućnosti slaganja boja. Zgodni su jer se svaki komad isplete u kratkom vremenu pa razbijaju monotoniju. Nakon svakog završenog kvaratića zanima vas kako će ispasti onaj sljedeći. Sa svakim sljedećim raste ponos i zadovoljstvo. Sastavljaju se planski ili bez ikakvog reda. Nekad ih pravite ciljano, a nekad pojma nemate šta ćete s njima. Ili jednostavno, samo ih volite imati na vidiku. Lipi su, mekani, topli, oku ugodni. Dobra terapija i zgodan privjesak svakodnevnoj rutini. Mislila san se hoću li napraviti tutorijal. Da ili ne??? Međutim, polazeći od ponuđene stranice može se naći more opcija: opisi, fografije, videa, šeme...

Cirkus ide dalje!

       Opet siči, rukavice, vriče. Počeli smo u tri, ali dobro duramo po zvizdanu. Glave su pod kapama. Zajebancije koliko oćeš. Ali da se radi, radi se. Koga boli, ne boli. Ko je mućaljiv, uzalud mu. Ruke ko somun, prsti ko ćevapi. Usta puna zemlje. Bili su mali, ali je crvenima ugodilo vrime. S njive na njivu se gazi bez muke. Termini su ugovoreni još jutros, a neki i prethodni dan. Nije se s tim za šalit. U kasno popodne kratki odmor uz kavu. Onda na vr' sela. Pa opet nizbrdo. Još sutra, i svi kumpiri su u kućama. Tribalo bi staviti veliki displej na neki zid u selu tako da svi odma vide kad stavin novi post. Di bi nan onda bija kraj?!

 

'Ko je za ples?

Pali makinu! Vuci! Uvati ritam! Upri livo! Turaj desno! U red ga! Gonaj pravo! Tamo se! Pazi na rad nogu! Daj ruke! Drži vriču!

Tri u jedan

Dva u jedan

Višnje olitiga cherries

            Nakon ekstremno ledene zime višnje su se dobro oplodile i urodile. Vrime je za berbu. Zapravo krajnje vrime jer su ih već osvojili bauci. Nešto su sitnije nego lani, ali slađe. Složila san ekipu drgovoljaca. A bome je i prižeglo pa smo brali dvokratno. Ujutro, čim je sunce izašlo, i popodne dok je sunce zašlo. U krošnjama se tražilo bar malo lada. Ja san brala one višnje koje se nisu mogle dobaviti sa zemlje. Nije bija problem šta je gori, nego što je doli. Oko debla su ostale neravnine od frezanja i okopavanja. Trava pokošena i suha, ostavljena in situ, prekrila je rupe i grbe. Teško je bilo skale ukopat. Dobro bi mi bila došla i pomoć sa nebesa. Zato san više puta promislila: fala ti Bože šta mi držiš skale, ali nemoj da ti ruke toliko drču.