Opet siči,
rukavice, vriče. Počeli smo u tri, ali dobro duramo po zvizdanu. Glave su pod
kapama. Zajebancije koliko oćeš. Ali da se radi, radi se. Koga boli, ne boli.
Ko je mućaljiv, uzalud mu. Ruke ko somun, prsti ko ćevapi. Usta puna zemlje. Bili
su mali, ali je crvenima ugodilo vrime. S njive na njivu se gazi bez muke. Termini
su ugovoreni još jutros, a neki i prethodni dan. Nije se s tim za šalit. U
kasno popodne kratki odmor uz kavu. Onda na vr' sela. Pa opet nizbrdo. Još
sutra, i svi kumpiri su u kućama. Tribalo bi staviti veliki displej na neki zid
u selu tako da svi odma vide kad stavin novi post. Di bi nan onda bija kraj?!
Nema komentara:
Objavi komentar