Pozdrav iz bilih Čelana

            Već neko vrime zvone telefoni i zuje mobiteli, a iz njih prvo izlazi pitanje: pada li snig. Pa evo, pada. I puše. Nije baš ugodno stat na vjetrometini i lovit najbolji prizor. Hapejac valjda ne upija dovoljnu količinu svitla pod ovim uvjetima pa je dilema bila autocorrect or not. Pokušala san napisati “POZDRAV”, ali do zadnjih slova nije više bilo kapi krvi u prstima. Možda ćemo ovi put imat više sriće i duže guštat u sniježnim radostima. Doduše, kako’ko! To znaju oni koji se moraju autom popet uzbrdo!