Vrime ručka je davno prošlo, a večera samo šta nije... Bura nosi žestinu s Bijakove suncu u lice. Intenzitet dnevne aktivnosti se miri stupnjevima u termometru. Svatko se uvlači u neki svoj topli kutak Ali teško je stat na jednom mistu i jedva dočeka priliku da iskoči iz njega i popravi doživljaj. Ima nešto napeto i uzbudljivo u srazu sile bagera i snage divlje smokve. Evo i ja trčen i ne marin šta mi nos i prsti zebu.
Nema komentara:
Objavi komentar