No business like croatian business

              Evo slike tek da dokumentiram snig koji je zabilija Čelane i Cistu u petak navečer u kasnim urama. Ako ovo ne bude i zadnji, moglo bi još biti nade za koju kapu i šal. U Splitu san uspila naći nekakvu jeftinu, a po etiketi bi se reklo i kvalitetnu vunu, i ne pretjerano debelu. Opcija je bila nabavka preko interneta uz informacije o duljini, cijeni, sastavu, vidljivom izboru boja. Ma sve pet. Malo sam začeprkala po forumima koji se bave tom temom da vidim kakva su tuđa iskustva. Tu san saznala da me carina može okrpit, a ni ne mora, da se carini količina, težina, vrijednost pošiljke, a ne mora nužno tim redom, da je samim tim ograničena količina narudžbe i da bi morala vjerovatno naručiti dva puta za neki veći rad. Pa onda opet stravižat kako će to proći priko carine i hoće li me carina koštati više nego sama vuna. A ni pošiljatelji nisu uvik žvelti niti  se drže narudžbe. Na internetu nađem stranicu Unitasa, domaćeg proizvođača konca i vune. Vidim po sadržaju da kao misle ozbiljno. Na stranici postoji sandučić za slanje upita. Upišem svoj mail, potpišem se, napišem pitanje i pošaljem. Već cijelu sedmicu čekan odgovor. Poslovnost:  nula bodova!