Kako već prije napisah lito je najbolji tajming za pletenje zimske obleke. Odlučila san se na ovakvu akciju jer je mašina predviđena za tanku vunu, a ja imam brdo zaliha deblje vune koju moram nekako iskoristiti i potrošiti. Često su to manje količine, različite debljine i sastava i više mi je dotužilo njima punit kese i kutije. Slijedeće pitanje je koliko je ova aktivnost u trendu. Moda se ionako ponavlja. Eto, npr. spužvasta ramena su opet izvirila iz stare škrinje. Imam gomilu pletačkih časopisa iz davnih vrimena, ali su šeme ostale svježe. Prodavačice na kioscima su bile susretljive. Moglo se na kiosku prolistat pa kupiti ako je bilo nešto primamljivo, ili ostaviti ako nije bilo ništa zanimljivo. Nekad san mislila da puko kopiranje šeme znači da ćemo svi imati isti komad robe. S vrimenom san skužila da ne postoje dvi pletilje koje drže igle na isti način, koje pod istim kutom guraju vršak igle kroz očicu, koje drže vunu jednako napetom, kojima se nekakav punat jednako sviđa ili ne sviđa, pa igle zapinju kad im nešto nije po guštu, ili vuna sama klizi ako ih se nešto dojmilo. Znači da nikada neće nastati dva ista pletiva jer ni jedno ne može sakriti osobnost pletilje. Postoje razni načini da se intervenira u već gotovo pletivo i tako dodatno dade neki osobni timbar. Mogućnosti su beskonačne. Svaki komad za sebe je unikat. A je li nešto išlo po špagu ili mimo, to ionako nitko neće primjetiti i mislit će da je to moralo biti baš tako.
Nema komentara:
Objavi komentar