Vune ima. Vune nema. Ovo je jedna od onih pričica kad čovik krene u ciljanu kupovinu sasvim obične stvari, a na koncu mislima doseže zamišljenu crtu di završava provincija i di počinje veliki šareni svit. Planirala san kupiti vunu određene boje i određene debljine. Nema ništa prije Splita. Pa onda san svrnila u još koju butigu usput. U jednoj gledan kapu u obliku tuljca nepoznatog porijekla. Sivo-bila, čista sintetika izvanka i neka ritka postava iznutra. Stodevedesetipet kuna. Oteja mi se komentar: ko je ode munjen?!, i s tin san definitivno pokopala kredibilitet isprid prodavačice. Računica je npr. ovakva: za dobar šal širine 18 centimetara i dužine oko 180 cm mi triba oko petnaest deka tanje vune, a svaka maca je po dvanaestak kuna, i trajnost mu je praktički neograničena. Vragzna koliko bi se kapa moglo od toga napravit. Ma posli mi je bilo ža šta nisan uzela tuljac i otišla ga “provat” u kabinu i onda ga tamo lipo uslikala. Istinaibog iz avijona se vidilo da tu ni nema ništa drugo za moje gabarite. Uostalom ionako se danas čovik više ničemu ne čudi. Šta blesavije to zanimljivije. Nešto niže dućan je od propale Dalmatinke. Konca na sve četiri strane i nešto malo vune na jednoj uskoj polici. Baš tu san našla bar dio onoga šta mi triba. Omjer vune i sintetike je 20: 80. Vune taman toliko da grije, a akrila taman toliko da ne bode. Nasuprot Dalmatinke još jedan dućan, iznutra zamračen. Otvara u pet, a ja nisan imala di utuč još tri ure. U Sovićima u jednoj trgovini je bilo nešto maca. Čitan sastav, neke napoznate riči. Odma san odustala od daljnjeg traganja za bojama na zahtjev. Ali san zato guštala u odličnon velikon makijatu u Grizelja. U zadnju san naivno pokušala doći u kontakt s proizvođačen u Sloveniji i naručiti vunu. Poslala mail prije pet dana. Odgovora još nema. Stari običaji, nova budala.
slabo će ove zime biznis sa šalovima
OdgovoriIzbrišitoplo je :)
popetov