Off i On i Slatke mačkarice

           Bila san off petnaestak dana jer je moj komp(anjon) nastrada u zadnjoj grmljavini. Bija je tek jedan u nizu kompa, laptopa, telefona, televizora, frižidera, i još svega i svačega šta su gromovi poharali te noći. Izdahnija je uz prasak, plamene jezike i gusti crni dim. Posljednji trag vjerne duše ostavio je na zidu u obliku crne mrlje. Konačna dijagnoza je bila da je pacijent mrtav. Prije par dana je stiga drugi, ne nužno i novi. Polako se navikavamo jedno na drugo. Još tražim neki program za uređivanje slika. A je li mi falija? Pa i ne baš. Od neke krize ni „K”. Imala san prilike pogledati malo dublje u budućnost: dani su sve duži, kumpiri i loze se sve češće uvlače u razgovor. Čelani su danas krenuli u „čišćenje” terena. Naravno, sve je uredno prijavljeno vatrogascima. A i moji free formići su se umnožili. 
            A večeras su me najlipše iznenadile medene mačkarice: Sara, Iva, Frane i Mara. Prve posli nekoliko godina. Odma se vidilo ‘ko je šefica. Zadnje mačkare iz Čelana sad već rade, ili imaju diplomu u žepu, ili su korak do nje, ili će uskoro krenuti prema nekom drugom cilju. A već san se bila pripala da će izumrit običaj.