Mrzim pletenice... mrzim pletenice...Ali ovdje se radi o
jednom uzorku koji mi je davno upa u oko koji mi se toliko svidija da san
odlučila riskirati usprkos svojim averzijama i afinitetima. Do pola je po
šemi, a od pola je moj đir. Iako ne volim pletenice, ovo je bio izazov: hoće li vuna dobro „nositi“ ovaj uzorak, i hoću li ja izgledati
kao jumbo plakat. Na portalu Ravelry- a knit and crochet community za sve one koji
se bave pletenjem i svim srodnim aktivnostima, bez obzira na dob, boju, vjeru i
rodnu pripadnost, postoji stranica „ugh“. Tamo stvaraoci stavljaju svoje uratke
koji po nekim njihovim kriterijima nisu uspili. Za neke mi se čini da su čak
bolji od nekih mojih djelca kojima se ponosim. Ako ovaj projekt ne uspije, naći
će se misto za njega tamo. Ova mustra je takva da se punti
svako malo križaju i preklapaju. U slučaju kad mi za određenu širinu pletiva
pravim puntom treba npr. 90 punata, za ovakavu mustru sam nabrala 112 punta. I
onda krene zajebancija, ali daleko od zajebancije, i fatalno pitanje: duže ili
kraće, dva ili tri punta više ili manje? Zapravo, hoću reći koliko je važno
napraviti probni uzorak. To obično odgađa početak pletenja, ali je dobra
priprema jer kasnije gubitak vrimena je veći, a ne može se izbjeći ni
nerviranje zbog usklađivanja pletiva s predviđenim mjerama.
Nedavno, kod Danijele u 8. katu bloger Krula je svom mladom
poznaniku poručio nešto u stilu da je obrazovanje neophodno i korisno, ali da svakako
nauči nešto raditi sa svojih deset prstiju.
Nema komentara:
Objavi komentar