Moba u Čelana

                     Nekako mi se čini da sve manje iman vrimena za blogetanje ili s ovon kišon možda tonem u depru. Postovi su mi postali komorni i s jednim ili nijednim likom. Nekako san više introvertna: bavin se stvarima koje su mi na domak ruke, daljina me ne vuče. A bi'će da su to psihofizičke promjene uobičajene za ovo vrime u godini!?. Eto, prije dva dana je bija Dan planeta Zemlja i top tajming za post o tome kako su Čelanima puna usta zemlje. Doslovno. Kumpire smo napokon utirali u zemlju. Mi odosmo svak u svom pravcu, a oni neka se razgovaraju i prepiru jesu li bolji bili ili crveni.Već sam prije pisala o tome kako Čelani pomažu jedni drugima kod poljskih poslova, u ovom slučaju sadnje i vađenja kumpira, a u jesen u berbi grožđa. Tako je lakše, brže i zabavnije. Ovdje ima čeljadi iz četiri kuće. Ovakvo udruživanje radi poslova koje triba obaviti od puta (u jednom dahu) zove se moba i dio je tradicije seoskog života. Svima na mobi sam obećala da ću ih tagirati, a, eto, ni to mi se ne da. Godina rođenja bi bilo ipak prikoviše.