Udarnička subota

                 Mislin da je u ciloj Imotskoj krajini ova subota bila dead line za berbu grožđa. Svak se više-manje vodija vlastitom procjenom, a u konačnici je na odluku utjecala i najava kiše. Neki su počeli s  berbom još prošli vikend. Neki su odgodili berbu upravo zato da kiša opere prašinu s boba, ili jer karenca još nije istekla, a i s nadom da će za koji dan slador skočit za koji grad. Ovako smo mi počeli. Po zvizdanu i na plus priko trideset, uz radnu snagu iz susidstva. Nešto je slabiji urod nego lani. Neke loze uopće nisu ni ponile, ali, falabogu slador veći nego lani.  Zrno je bilo zdravo i ništa se nije tribalo tribit. U susudstvu slična priča. Berba je definitivno uranila ove godine. Za usporedbu evo iz arhive posta o lanjskoj berbi.  Eeeee... sad ide čiribu-čiriba uz dodatak čarobnih bijelih zrnaca. Postupci vezani uz to su kategorija strogo clasified. 

                Ovako smo završili, dočepali se lada, sritni i zadovoljni da smo skinili jednu brigu s glave. Na slici je dio berača. Ostali su se već bili uputili kućama.

Nazad u sedlo!

           Lito se bliži kraju. Ko se okupa dva ili tri puta, činija je to češće od mene. Kotrljajući kamnečići, vrućina i žubor vode u mom slučaju su bili daleko od vizure bilog žala, skrivene uvale i tirkiznog mora. Ipak san uvatila zadnju šansu. I zadnji snimak za uspomenu. Na slici sve šta je potrebno za recikliranje uspomena: opuncija, tamarisi, more i barke. Livo je žuti autobus s kojin je na Brodaricu slikar i pjesnik bloger Dinko doveja svoje penzionerke na izlet. Svit je mali, a ovaj blogerski je, izgleda, tek nešto širi sokak.