Neka bude džemmm

                Od svih plodova koje nije uništila kiša, bolest, tice, ose... ova godina mi je darovala obilje šljiva. Uspila san ubrat taman onoliko koliko je još i propalo, popadalo ili ostalo osušeno na stablima. Bilo ih je previše za pojist, premalo za prodat. Taman za pekmez ili džem. 
           Dakle, teča što veća, što duža kuvača, i odgodite sve poslove planirane za taj dan. Šljive oprati, pripoloviti i izvaditi špice. Netko ih melje, ali to nije moj đir, a i oteglo bi cilu proceduru. Na 1 kg šljiva staviti 300 dag cukra. Može i manje, ali sve više od toga je previše. Jer deblja! Netko dodaje vanilije, cimeta, ruma, rakije, limuna, ovoga, onoga... Ove količne neću niti razmatrati jer ne stavljam ništa od navedenoga. Na internetu ima svakakvih kombinacija i svačijih iskustava. U teču staviti 2 dl vode, očišćene šljive i cukar. I onda pomalo privrćati i mišati šljive. Kuvati na laganoj vatri, ali ne prelaganoj. Mora kuželjat. Ne ide baš sve uvik glatko. Ako kuvača zagrebe  po dnu, znači da sve triba promptno primistit u drugu teču jer je počelo zagarati, i nastaviti mišati sljedećih četiri, pet uri. Sadržaj u teči smanjit će se na otprilike polovicu. Žlicom zagrabiti malo marmelade iz teče i pustiti da se ohladi. Ako to u žlici postane želatinozno i više se ne cidi, znači da je kuvanje završilo. Ostaviti džem da se hladi dotle dok možemo tek prisloniti dlan sastrane na teču. Otklopljene staklenke i pripadajuće poklopce zagrijati u pećnici na 100°C desetak minuta. Nakon toga odma napuniti staklenke, dobro zavrnit poklopac, okrenit staklenke naopako i ostavit ih da se hlade bar do sutra. Osim šta je domaće, ukusno i zdravo, može se pokloniti kao vridni i cijenjeni darak.