I ove godine bile su vatrene kugle, baklje, bengalke i vatromet. Bilo je više svitla nego prije, a manje pisme i gange. I za jedno i za drugo postoji dobar razlog. Priča o Badnjoj večeri u Cisti Velikoj polako ali sigurno probija se u svit preko medija. Sve više ljudi zna za nas i mladi bi tili da svake godine bude sve bolje, a i mrvicu drugačije. S druge strane poštivali smo one koji imaju svojih briga i problema i nije im do pisme. S dogorijevanjem vatrenih kugli ljudi se vraćaju svojim domovima na večeru. Zatim kreću u obilazak kuća. Svake godine napišem još nešto o ovom običaju pa ću i ove. Ovaj običaj obilaženja kuća je, zapravo, modifikacija starovičkog načina kada su se stanovnici komšiluka skupljali kod kuće na najnižoj razini u selu i kretali u obilazak. Kod svake kuće su bila pripremljena po tri hrastova panja. Čestitari su unosili badnjake i ostavljali ih na kominu da izgore. Pri tome se čestitalo s Na dobro vam doša Božić i porođenje Isusovo. Oko komina je bila razbacana slama, a dica su guštala valjati se po njoj. U današnje vrime nemaju sve kuće komin pa se to riješilo na način da muški članovi obitelji unesu tri hrastove cipanice i stave ih u peć. Na stol se iznesu razna pića za velike i male čestitare, suhi kolačići, suhe smokve i šljive, bajami, orasi, koji bombončić… U kojoj kući se zaganga, a digod se suzdrže od pivanja. Obilaženje kuća zna potrajati. Do ponoćke ima vrimena, a tko misli na ponoćku neka sam vodi računa o tome da se vrati kući na vrime i na dvi noge.
Nema komentara:
Objavi komentar