OUPSSS!!!!!!!!! Koji zafrk!

               Evo kako je ispala an envelope bag. Falabogu sve je na mistu: patent, postava, žepići na postavi, pikarini i kuke za zakačit ručku, šavovi slijede redove i rubove... Bilo je dana kad me nije 'tilo, a bilo je i onih kad mi je bija pun kufer svega. Pikarin za milimetar livo, puno naprid. Pola milimetra desno, puno nazad. Patent za deset centi duži nego šta triba pa lomi, guraj, uvrči...U dućanu u Imotskom asortiman je bija nedostatan za moje želje. Usprkos i unatoč svemu ovu san priču dovela do samog kraja. Mala je rekla da će sama stavit ručku i ja san pretpostavila da je to tanki lanac. Neka joj je sa srićon. Improvizirali smo s nekom ručkom tek da vidimo kako će stat. I onda ŠOK. Borša je jednostavno potonila na sredini i matirala ideju o borši pismu. Skužila san već da se borša lipo namisti za slikavanje i da je slika fake, ali ja san tila da isto izgleda i na slici i na ramenu.  Koji bed!!! Bedbedbedbed.... Za komentiranje ovako usranih situacija englezi imaju skroman izbor od 4 letter words, dok se imoćani  mogu dičiti širinom: jedna glava, sto jezika.  Iskra razočarenja je brzinom metka užgala put do one tegle majoneze u frižideru. Mrvica razbora i nekoliko dubokih uzdaha razbistrili su spoznaju da frižider nije vridan napora. To je bilo noćas oko dvi. Jutros već drugo raspoloženje i neka druga opcija. Zapravo, šta  više gledan boršu, pitam se di je problem.  Jedna dobro izvedena ručka, i problema nema.