Dođe mi da nalipin sve one smajliće feeling happy, feeling proud, feeling tired, excited... nja… nja… nja… Uredila stare gredice, složila novi kamenjar baš po mom guštu, kamen uz kamen. Svašta san napravila u malo dana, ali puno uri rada, puno đireva s karijolon, valjanja kamenja. Slaži, miri odoka, pa slikaji, pa primištaj negdi samo za centimetar, a negdi na drugi kraj, pa istresaj postole. Ja san svašta izdurala, ali mašklin se slomija. Iman osjećaj da san otrčala maraton, a nagrada će sustići mene. Par puta san na tv pogledala emisiju Love your garden. Namjera je ok, ali ko god ima vrtal i sadi cviće, znat će da je ono šarena laža. Ti televizijski vrtovi su samo složeni kao šarena scenografija. Procvitale biljke donose iz rasadnika, ali one u vrtu, na otvorenom, ne cvatu istovremeno, a i puno ih naslažu ugusto jednu do druge. Ima toga još, ali, kako rekoh, svak će vidit nešto drugo. Mislin da nemamo šta biti ljubomorni na takav vrt. Svakome je njegov vrt najdraži. Eto, moj vrtal je meni ko bombon. Vrtal ne podrazumjeva samo šareno cviće, nego i prčkanje po zemlji i ono svakodnevno išćekivanje šta će se pojaviti iz pupova. Tko god se bavi cvićen zna da svaki cvit ima svoju priču, da mu se moramo približiti i provesti s njim neko vrime da bi ta priča i nas dotakla. A onda feeling fantastic!