Crljivica na pazaru u Zadvarju

            Uoči i na dan sv. Bartula (23. i 24. kolovoza) u Zadvarju se traicionalno održavao godišnji robno-stočarski pazar, najveći u Zabiokovlju, Imotskoj i Cetinskoj krajini. Trgovci su dolazili iz svih bližih i udaljenih krajeva: Dalmatinske zagore, Like, Slavonije, BiH. I ove godine u ponudi ima svega i svašta: alata, poljoprivrednih alatki, bačava, posuđa, galanterije, sezonskog rasada, starinskog oružja, ukrasnih predmeta, odjeće i postola koje su se na granici nekako provukle kroz iglene uši. Najvridnije su stvari kućne izrade. Od životinja ima nešto gudina i razne peradi. Tu i tamo zamiriše pećenje s ražnja. Duž štandova mimoilaze se aute, potencijalni kupci ili promatrači samo. Slaba je komunikacija na vezi prodavač-kupac. Uglavnom side skrštenih ruku i prikriženih nogu sa pogledom u.... tamo nešto. Kod jednog banka zalipi mi se pogled za pijat sa šibenskom katedralom. Prodavač je momak, mlad i obilat. Pitan ga je li iz Šibenika. Jesan, kaže on, i ja se vas sićan. Pafff... ostade ja. U sljedećoj rečenici je ispalo da su nan matere radile u istoj firmi. Poznanici komentiraju da današnji pazar nije ni sjena nekadašnjih, kad je u Zadvarju prštilo od dozivanja i nadmudrivanja, glasnog vabljenja mušterija i duhovitih nuđenja. Ljudi nisu ni spavali od uzbuđenja i radosnog iščekivanja. Sajam u Zadvarju nekad je bija elitni dernek. Ovo više nisu ona vrimena kad je dobra priča mogla prodat i mačka u vriči, a svit bi bija zadovoljan i uvjeren da mu baš samo to fali u kući. Ja san pazarila privjeske i fjube za neke buduće kukičane projekte.

Pročitaj više: U Zadvarju robnostočni sajam već 200 godina

Kuhinjska rukavica. Duopraktik.

            Evo šta se radi iza zatvorenih škura i stakala kroz koja, unatoč i usprkos, ulazi vrelina ki da je lomača pod njima. Ona stara kuhinjska rukavica je totalno „kaputt“, a druga je nova novcata. Bilo je nešto malo prtljanja oko „skidanja“ uzorka, ali no sikiriki. Ispalo je i bolje od očekivanog. Nešto drugačijim preklapanjem rubova i vrhova može se dobiti i kapa originalnog izgleda. Naravno, ovo je samo improvizacija radi prezentacije. Osim repića, na vrhovima se mogu isplesti i vezati pletenice ili staviti pumpun u bilo kojoj boji.

Kumpiri: deadline

               Jučer u kasno popodne smo započeli, a jutros u cik zore nastavili i priveli kraju još jedan sezonski ritual. Tribalo je odvrnit rukave, spustit nogavice, obuć deblje bičve i duboke postole jer nikad ne znaš šta vreba iz zemlje. Tko je zanemarija ovaj dress code može se sljedećih dana faliti „pečatima“ po nogama i rukama. Vrućina je, a malo vlage u polju tako da mušice nasrću na svaku kap znoja i ne mo'š se branit. Nepogrešivom strategijom se zaliću baš na teško obranjivi teren. Čovik nije siguran je li bolje da priskoči bog ili sam vrag i spasi te od leteće napasti. Uglavnom, kumpiri se ladu na podu podruma ili pojata koje su od nekog vrimena prominile svrhu. Počeli smo u šest, a završili oko osan i po. Nakon toga, uz kolektivno pijenje kave i drugih tekućina, malo ideološkog nadmudrivanja, razmatranja povijesti i obiteljskog stabla, otkrivanje trikova za uspješnu sjetvu: nekakvi muški i ženski dani :-o. Sve to kroz laganu zajebanciju, ali čovik ode kući pametniji.