Fiskultura

                  Možda se netko i sića ovog arhaizma. Zadnji sat zadnjeg radnog dana u tjednu. Nakon dugog kišnog perioda ovo sunce nas je doslovno istiralo iz zgrade i zove na igralište. Tema za sat npr. u zdravu tijelu zdrav duh, timsko djelovanje, razgibavanje uma i mišića, trčanje ili sidenje ili kako reći bobu bob, a kompu komp.... Mogućnosti su neiscrpne. Svima dobro dođe ovo ležerno druženje, bez obzira je li za balunom trči, leti, skače ili ga samo prati pogledom. A popodne, zna se:  rad sa spravama. 

Krpice, krpice...

                  I što dalje?!  Najprije treba ušiti ove silne krajeve i onda sastavljati. Pačvorci su u obliku šesterokuta što znači da ima rogova na sve strane pa čak i koji viška i teško će biti ih uskladiti i posložiti na neki novi način, Još treba za sastavljanje izabrati neku boju koja će neutralizirati nekoliko stotina stupneva ovog šarenila. Ako nekoga zanima ovaj uzorak neka ugugla african flower crochet i naći će gomilu korisnih tutorijala na engleskom. Ako je prijevod problem, mogu se i oko toga potruditi. Yeeeahhhh!!! Možda će cijeli ovaj projekt ići neko vrime na hlađenje jer, čim sunce grane i posuši zemlju, valja mi krenit u bitku protiv trave u lozama. 

Kiša, sunce... dok kažeš keks!

               Kakvo je ovo vrime?! Navečer zvizde, ujutro potop. Ujutro bez oblačka, u podne prolom. Čovik krene iz kuće obasjan suncem, a vraća se nakon sto metara pokisa ki pivac. Tribalo je iskoristit priliku i zabilježit višnje u cvatu jer su se već počele šarati listovima.  Onako, bez reda, zavirili smo u neke cvitiće. Plod se zametnija, šta znači da je ipak ostalo nešto iza prošlih snjegova i  mrazeva. Imala san i privilegiju srest ovu razigranu ekipu: Mara, Iva i tata Ivan. A kako smo čuli, mama radi. Intervju napravila Damira.

Proliće, kiša, kukica...

             Proljeće je i sve zeleni :-))). Nema smisla po ovom kišnom vremenu tražiti živu dušu izvan kuće. Tu i tamo zazvrnda freza u nekoj prostranoj garaži. Pritežu se vide, razmiču se ili skupljaju kopačice. Kapulica je nikla. Kumpir je još u busiji. Depresiji nema prolaza: sunce je visoko iznad oblaka. Ova kiša mora jednom stat. Ja još istražujem izgled i šeme za neke ideje. Kukičam i param, kukičam i param dok mi izgled ne „sidne“. Irisko kukičanje je novo otkriće za mene.  Za sada mislin da mi dobro ide. U sljedećoj fazi bi tribalo početi nicati cviče između ovog zeleniša.

Hexagon

                                Živila vunica, krpice i botuni! Ovo san ukrala iz Nikolinog komentara ispod prethodnog posta. 'Vamo vunica, a na njegovom blogu Tinine krpice kolajne. Šarene, s maštovitim ukrasima i dodatcim, duhovite... Ma prekrasne! Ja sam napravila još jedan pačvork. Nisu mi bile važne ni boje ni debljina vune. Što se našlo pro ruci, to je poslužilo. Namjera je bila pokušati „pročitati“ uputu za ovaj rad, jer ona nije prikazana shematski nego opisno, pomoću kratica i simbola na engleskom. Bilo je pogrešaka i paranja, dvojbe i zadovoljstva. Mislim da san, u nepresušnom moru kombinacija na internetu, našla ono što mi se sviđa. Doduše, ne baš brzo i ne bez iskrenja u očima. Ali kad mi se nešto svidi, onda je to - to i ne triba mi dalje tražiti. Planiram uptrijebiti zemljane boje, ali to opet ovisi o tome šta je ostalo u kutiji. Za konačnu izvedbu će trebati dvadesetak ovakvih komada. Eto zabave i veselja!

What a wonderful world! ili Reciklaža

       Skrušeno priznajem da boje jeseni nisu zadovoljile neke moje vizije i očekivanja i tragom toga su doživile reciklažu. Nakon stvaranja liste korisnih linkova i vižitanja tuđih slika krenem ja u novu avanturu. S obzirom na to da nisan ništa pošteno iskukičala od srednje škole izuzev nekih bordura na džemperima,  postava i patent bili su veliki, ali ne i prevelik zalogaj. Najprije sam isplela dno u obliku stope. Oblikovala san boršu “na suzu”.  Puno lipše izgleda kad joj se dade neka forma makar i minimalnom intervencijom, nego kad izgleda kao obična vriča. Uspila san skrojit i sašiti postavu, stavit patent, ušit žepić. Olakšavajuće je to što se pletivo može šiti na mašinu. Ne mislin da je sve napravljeno idealno. Još ima prostora za poboljšanja, npr. patent na žepiću iznutra, ručke stavit na neko drugo misto, zahtijevniji oblik, dekoraciju... Usput san naučila i nešto novih engleskih riči. Ali i da pribadače bodu ko stovrazi. Novi izazov je već u realizaciji. Doduše tek je na početku. Dakle, ako mogu ja, onda može svak’.

Sretan Uskrs!

Uskrsnu granu su ukrasili učenici od prvog do četvrtog razreda područne škole u Cisti Provo.

Sirnice opet

                  Evo kako ja pravin sirnice: zamutin, zakuvan, prikuvan i ispečen. Otprilike od kilo brašna. Može i bez recepta... onako... na žlice i odoka. Ne mo'š falit. Ne šporkaje se puno suđa jer ja nisan od onih koji svaki sastojak mišaju u drugoj tečici. Peku se na 150 stupnjeva dok ne poškure. Za neke je možda prekasno za ovi Uskrs. Kod nas je blagoslov sutra ujutro u 9 uri pa je navrime. U svakom slučaju može poslužiti za neki sljedeći put. Sve se vidi na slikama, brzo uzađu i još se brže ispeku. Kad se izvade iz špahera proći vrhom noža samo ispod ruba sirnica jer se zalipe tamo di se jaje iscidilo na padelu. Najlipše su kad su još mlake. Sve slike su moje autorsko djelo, a ja nisan livaja, pa kako je ispalo - ispalo.

Od kralja Artura do Crkvina

                 Upravo tako! U Podstrani je prošlog vikenda održan međunarodni skup "Lucius Artorius Cast, čimbenik u stvaranju mita o kralju Arturu i Podstrana u Antici". Sudionici skupa, domaće snage iz udruge Artorius, s njima dvoje amerikanaca, dva engleza i jedan talijan nakon održanih predavanja su krenuli do Narone i usput posjetili Crkvine, na preporuku kustosa MHAS-a Ljube Gudelja i uz domaćina Iku Čelana. O povijesti i važnosti lokaliteta govorio im je prof. dr. Nenad Cambi koji je 1993. sa svojom ekopom iz MHAS-a započeo arheološka istraživanja na Crkvinama. Uz čašicu razgovora saznala sam da su bogati znanjem, veoma posvećeni istraživanju i izuzetno emotivni kad im se na putu pokaže neki novi trag. Zapravo, koliko su bili oduševljeni sa svim artefaktima otkrivenim kod nas, a vezanim uz temu o kralju Arturu. Ovo je trebao biti jedan blic obilazak lokaliteta, i odmah nastavak putovanja. Ali nisu mogli odoliti da se ne razmile prostorom jer su baš svi kantuni Crkvina bili po nećemu posebni i svima primamljivi pa su i pozivi u autobus bili višekratni. Saznala san još i to da su pozivnice za skup dobili i predstavnici vlasti na više razina. Međutim, mnogi pozvani nisu se odazvali i tako sami zatvorili vrata mogućnosti da budu dio jedne lipe priče, da je i sami dalje prenose i razvijaju i od nje naprave jedan zanimljiv i privlačan događaj. A dobra priča sve prodaje, zar ne?!

Od Pinke san dobila ovaj link. Svakako pogledati!!!

Više o događajima vezanim uz kralja Artura možete pročitati ovdje:

Slobodna Dalmacija

Dugi Rat on line 

mojabarka.blogspot.com