The End (Happy End)

           Još malo opuštenih druženja zadnjih dana, tralalakanja po školi i uokolo, šetnja do Crkvina, izlet na Brač, uživancija  u Parku prirode Sutivan, di nan je baš sve bilo po guštu: misto, ljubazan i strpljiv domaćin, vrime, spiza, igrališta, razne životinje među kojima ima i vrhunskih pozera.  Još da prosvjetni kadar sredi svoje šalabaktere i s njih prepišu u knjige, zaokruži cifre, odsjedi sjednice, odradi popravne, prvi rok, drugi rok, e-matice... Ako nas sustav ne izbaci iz takta. A onda: neko na plažu, neko u likara, neko na plantažu, neko u debelu ladovinu. Dajbožezdravlja!

PS. Koga nije jutros zora izbacila iz postelje, izbacija ga je potres.

Ja i on u lozama (ili Priroda i društvo)

             Kad čovik misli da je sam, e nije sam. Sreli smo se negdi na po reda. Ja na bančiću, a on između dva trsa. Ja san se iznenadila, a on nije ni trepnija. Ja trk po aparat, a on se ukopa u mistu. Ma isto mi je ža' šta se ne vidi bančić i makinica za vezivnje loza. Bilo bi autentičnije. Milka Babović bi iz ove scene izvukla pregršt melodija, boja i šljokica. Ja san imala druge misli na pameti jer san klečala na jednom kamenčiću i bolilo me kolino. I da prostiš zec, iako se nisi puno mrda, nije mi bilo lako uvlačit se ispod žice. Pokušala san napravit i video, ali mi nije uspila akrobacija da jednon rukon sniman, a drugon zeku škakljen lozinom po nosu da se malo makne. Bliže nisan mogla pa onda nisan mogla ni dobavit. Na prvi pogled je izgleda više kao mrtva priroda nego kao društvo. Ali iman svidoka da je potrča.