Sve je pod kontrolom (ugl.)

                    Vruče, sparno, prigodne viroze, sunce žeže... Dobro bi došla dobra kiša i friška arija. I tako mi skoro svakodnevno slušamo grmljavinu  koja je samo jadan kapric prirode i podvala neba, jer jedne dobre jake kiše nema pa nema. A i ono šta poškropi neće ništa i nikoga napojiti. Oblaci skreću i izlivaju se negdi tamo za brda, a mi vidimo samo njihove sjene. Suša traje već neko vrime i triba počet zalivat. Ova jednostavna vizura mi se u jednom momentu učinila po nečemu posebna i za nju je vridilo izać iz kumpira, otić po aparat, uslikat i opet se vratit nazad. Više puta mi se dogodilo da san propustila zabilježit neke prizore zato šta ili nisan imala aparat pri ruci ili mi je jednostavno bilo lino pružit ruku. Posli mi je uvik bilo ža. Na koncu konca nije ni važno oće li mi se slika svidit ili će donit razočarenje. Nekad se dogodi da fotografija koja je meni samo jedna u nizu, nekome privuće pažnju. A fotografija koja po mom mišljenju ima neku forcu, kod drugih prođe sasvim neprimjećena. Narcis bi toliko plaka od muke da bi nan sigurno dobro natopilo.

Toma i goldonac

             Možda je ovo početak jednog divnog prijateljstva. Za sada je Tomi iz Zadra sve u Čelanima privlačno i uzbudljivo. Ujo i dida su tu da paze na smjer i držu korak s Tomom. A zašto je ovaj đemper upa u posta na 27 stupnjeva?!  E pa zbog tajminga. Liti se plete za zimu, a zimi za lito. Završla san ga za dva miseca manje jedan dan. Ali to nije sve ;-))). Još je jedan u komadima i sad je  uša u finalizaciju. A moj monitor je definitivno uša u terminalnu fazu. Moj blog ima crnu pozadinu s fluorescentnim fontom.   Uređivanje fotografija je nemoguća misija. Kad postavin post i slike onda trčen kod suside vidit kako to izgleda. Nova aktivnost za rekreaciju. Cyber jogging. 

Nismo svi Milinović

                Prošli tjedan mi je bija obilježen sa dvi stvari. Prvo  se pokvarija ventilatorić na grafičkoj kartici. Zasmrdilo je iznenada, intenzivno i proširilo se po svim prostorijama neviđenom brzinom. Kako i nismo baš miljenici sriče pripali smo se da je sve otišlo u vražju mater i brže bolje sve pogasili i tako ostali u informacijskoj izolaciji. Grafička je još u ladici, a moj blog je boje crne kave. Druga stvar je bila dogovoreni termin za mog novootkrivenog suputnika,  vrlo tvrdoglavog i otpornog na sve osin na puntu od lasera. Dvadesetak minuta tuckanja, i obavezne dvi ure boravka u bolničkom tinelu je prošlo ok i u društvu s još jednim supatnikom. Dilili smo optimizam iako on nosi teži teret problema nego ja.

                 E sad ide drugi dio. Glavni lik ove priče je u petak navečer dobio veliku febru. Tretirana strana boli na dodir. Definitivno nešto nije u redu. Jedna od opcija je hitna pomoć jer organ može zatajiti bez upozorenja. Jedna hitna je 30 kilometara od kuće glavnog lika, a druga oko desetak. Ona najbliža je ukinuta. Možda bi glavni lik samo nazva i pita za savjet. Doktor je u pripravnosti bogapitaj di.  A broj je napisan na ulazu u ambulantu. I normalno da onda glavni lik popizdi kada novinari licitiraju je li u Zg hitna stigla na misto radnje za 4, 10 ili 25 minuta. A šta su ostali!? Gušteri sa sposobnošću regeneracije. Ili nadnaravna bića sa sposobnošću za reinkarnaciju. Zato glavni lik odluči sam biti u pripravnosti, sprema nužne stvari u boršu i daje upute za slučaj da....  Onda slijedi nekoliko potencijalnih simptoma okidača. Konačan izbor glavnog lika su tablete za snižavanje fibre. Ujutro glavni lik ide u ambulantu po likariju. Likar odlazi na teren ali se brzo vraća. Glavnog lika i e-recept šalje u apoteku. Glavni lik bi uša u apoteku, ali vlasnica upravo izlazi i upućuje glavnog lika da dođe sutra. To je 5 km tamo i 5 km amo. Blizu je dvi ure, a apoteka radi do dva. Ali, baza zna do kada radi apoteka i isključuje je iz sistema 5 minuta prije kraja radnog vrimena. Glavnom liku su ostale tek sekunde za suvislo razmišljanje a zna da mora spašavati glavu. Apotekarica i glavni lik započinju  napetu igru slova i riči. Apotekarica pobjeđuje, a glavni lik dobiva likariju na neviđeno.

                 Popodne smo sadili pomidore po Mjesečevom kalendaru. Noćas će biti kiše. Ergo, zalit će ih božja ruka.