O-pu-sti-se-i-u-ži-vaj-!

Odmorište kod Skradina

              Uranilo jutro nakon skraćene noći. Nebo bez mače, zrak bez bave. Bili smo nadomak cilja. Koji kilometar više bija je mala cijena za ovi gušt. Nažalost, nije bilo vrimena za pustit mozak na pašu. (Ovo je puka personifikacija i neman aluzija na ičije radne kvalifikacije ili trenutno deficitarno zvanje i zanimanje.) Tek toliko za kavu i duvan. I, kako bi rekli Imoćani: vrcon nazad. Među arkadama isprid restorana je Štimac upravo postavlja koncepciju nečega oko nečega važnog. Nakon šta san ga očima skenirala u large formatu, nisan imala duše još  mu i aparat pokazat. Neki drugi put.

Sve po šest (Go on, babe!)

 

Psihodelija na štapiću za ražnjiće

            Kod nekih će ovaj naslov prizvati slike lampiona, riže i porculana.  Međutim, značenje je, zapravo, obično numeričko. Toliko redova ima ugl. svaka boja u novon pletivu.  Ja iden naprid. Skupila san iz kutija sve retaje vune kojih ima previše za kukičanje novih cvitiča, ali malo za napraviti nešto jednobojno, onako, da bude kažual. Pitanje je, i izazov kako ovu bakljadu boja prigušiti ili bar ublažiti. 

           Prije samog početka pletenja sve ove kvake, botune i kola  triba točno namistit i provjrerit. Ako se i jedna stvar propustila, ode sve u “beep beep” što znači da će pletivo pasti na pod. Uz to se može dogoditi i da dobijete po palcima jer na dnu pletiva visi  metalni “češalj” sa po jednim utegom od kila na svakoj strani. Stroj je stroj, i to je nešto sasvim različito od pletenja na igle. Za one koji misle da je pletenje na mašini jednostavni i lagano, a rezultati brzi, u nekom sljedećem postu navest ću sve pripreme koje treba napraviti prije nego se počne plesti. Sve treba biti cakum pakum jer je glavni nedostatak mašinskog pletenja da se pletivo ne vidi. Tako da i očekivanja valja ograničiti sve dok se ne vidi šta će ispasti. Virujte mi, sve san to provala i nije mi uvik išlo od ruke. Kad se konačno riješi svaka stavka na popisu priprema, onda se jedna strana može isplesti za jedan dan, čak i tada ako vam pletenje nije glavna dnevna okupacija.

(Za)Razno

           Falabogu, neka korist od interneta je i mnoštvo kreativnih blogova sa svin mogućim tehnikama, alatima i materijalima. Ideja ima mali milijun. Sam čovik se nađe u nedoumici bi li nastavija surfati dalje i samo gledati, ili bi odma skočija sa stolice i počeja nešto stvarati. Uz vrlo jednostavna rješenja i dostupne materijale čovik dobije dojam da može svašta napraviti, i da talent ima u malon žepu. Meni su posebno zanimljivi oni blogovi o pletenju i kukičanju. Ja kao, eto, bavin se s tin od malih nogu, ali dosta kampanjski. Sad san u fazi obnavljanja vještina i sticanja novih znanja, pa uspoređujen, istražujen, gledan kako ću šta poboljšati, a možda i naučiti nešto novo. Ljudi samouvjereno  i s ponosom izlažu svoje rukotvorine, šarmantne u svom nesavršenstvu. Oni su svi veliki kreatori s gomilom pozitivne energije, a njihova samodopadljivost hrani i moje samopouzdanje. I to je nešto.

A mi mislili da je zima gotova!!!